U okviru konferencije „Mediji u Srbiji – kontrolori i poslušnici“, kojom je Televizija Forum obeležila 15 godina postojanja, održan je panel pod nazivom „Rodno osetljivi jezik u medijima – između zakonske obaveze i „branitelja“ jezika“. O tome da li je jezik odraz rodne ravnopravnosti i zašto postoje otpori prema upotrebi rodno osetljivog jezika govorile su profesorka doktorka Svetlana Tomić, novinarka i lektorka Marjana Stevanović i odgovorna urednica portala „Res publika“ iz Кragujevca Bojana Vlajović Savić.
Upotreba rodno osetljivog jezika u svakodnevnoj komunikaciji pomogla bi da se prevaziđe kriza u društvu, istakla je tokom panela profesorka doktorka Svetlana Tomić uz napomenu da se jezik menja i prati razvoj društva, a da je svaka kriza u društvu u vezi sa krizom jezika i komunikacije. Problemi u njegovoj primeni nastaju zbog nedostatka dijaloga sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika i ostalih struja koje zastupaju njegovo stanovište i oštro se protive primeni rodno osetljivog jezika, uprkos naučnim činjenicama da ne ugrožava strukturu jezika, niti remeti njegovu tvorbenu leksiku.
Ljudi koji se bave naukom iz oblasti sociologije, psihologije, filozofije, politikologije, lingvistike, feminističke i socio lingvistike, LGBT plus lingvistike ukazivali su na probleme koji nastaju kada se sagledavaju tri suštinske stvari u komunikaciji: sadržaj poruke, odnos između sagovornika i način na koji jezik konstruiše ljude u komunikaciji. Dakle, to su tri ključna aspekta koja definišu rodno osetljiv jezik koji zapravo ne menja nikakvu strukturu srpskog jezika, kako je plasirano od strane vodećih predstavnika nekih naučnih, kulturnih i obrazovnih institucija. Prosto, rodno osetljivi jezik insistira na rodno osetljivoj komunikaciji, na rodno osvešćenoj i samosvesnoj komunikaciji. Dakle, on ublažava i izražava rodne razlike, poštuje ih i iskazuje. Ne ignoriše ih i ne diskriminiše ih u samoj komunikaciji – kaže profesorka na Alfa BК univerzitetu Svetlana Tomić.
Na otpor u primeni rodno osetljivog jezika osvrnula se i filolškinja, novinarka i lektorka Marjana Stevanović, koja ističe da mediji u Srbiji koriste rodno osetljivi jezik, ali još uvek ne u meri koja je potrebna. Na primedbe Odbora za standardizaciju srpskog jezika, da su imenice u ženskom rodu rogobatne, odgovara da je naše jezičko ponašanje u dobroj meri stvar navike.
Mi ako odlučimo i ako imamo pozitivan stav prema tome, nama to neće biti rogobatno. Nema rogobatnih stvari u jeziku. To su mitovi. Pitanje je samo zbog čega mi te imenice baš doživljavamo tako. Zašto nam to para uši? Verovatno nas taj sufiks asocira da je u pitanju žena, pa nam neka naša tradicionalna predstava o ženi stavlja do znanja da im nije baš tu mesto i onda nam ta imenica nešto smeta – obrazlaže svoje razloge Marjana Stevanović.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, između ostalog, propisuje da su sredstva javnog informisanja dužna da koriste rodno senzitivni jezik u svom radu, ali i da prilikom izveštavanja učestvuju u razvijanju svesti o značaju rodne ravnopravnosti. Bojana Vlajović Savić iz Udruženja „Res Publika“ iz Кragujevca smatra da se iznošenjem stavova samo jedne strane u ovom dijalogu, stvara privid da je većina protiv upotrebe rodno osetljivog jezika.
Mislim da u velikom broju slučajeva ljudi i nisu toliko protiv, ali do njih dolaze samo argumenti one strane koja je izričito protiv, koja ima izvesan autoritet, jer je prosto reč o Odboru za standardizaciju srpskog jezika, o Srpskoj akademiji nauka i u metnosti, Matici srpskoj. I onda, kada vi to čujete, kažete: “Pa da, šta ću ja kao jedan lokalni novinar sada da se suprotstavljam tome“. Mi kao mediji imamo veoma važnu ulogu i veliku odgovornost u svemu tome i negde ta istrajnost bi trebalo da bude možda i ključna reč. Prosto, mi smo ti koji treba svakodnevno da unosimo u govor rodno osetljivi jezik – predlaže Bojana Vlajović Savić.
Obavezna upotreba rodno ostljivog jezika u medijima, obrazovanju i javnoj upravi jedna je od odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji će stupiti na snagu 1. juna 2024. godine.
Video prilog pogledajte ovde.