Zašto je važno da koristimo rodno osetljiv jezik i kakva je njegova uloga u društvu? Da li je jezik odraz rodne ravnopravnosti? Zašto se javljaju otpori za njegovu doslednu primenu? Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja dao je dvodnevni seminar koji je za predstavnike i predstavnice lokalnih medija iz cele Srbije organizovalo Udruženje Forum žena Prijepolja.
Od kako je Skupština usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čija je jedna od odredbi obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u obrazovanju, medijima i javnoj administraciji, u javnosti su se pojavile mnoge oprečne reakcije. Iznoseći naučne i lingvističke činjenice, veliki broj nedoumica oko upotrebe rodno osetljivog jezika otklonila je profesorka doktorka Svetlana Tomić, koja se dugo bavi ovom temom. Ona upravo medije vidi kao jednog od najvećih saveznika u ovoj borbi.
O svemu ovome se nije učilo kada i koliko treba kroz obrazovanje, tako da je uloga medija veoma važna u predstavljanju osnovnih činjenica i to je jedan od primarnih ciljeva ovog seminara, da se predstave osnovne činjenice o srpskom jeziku sa njegovim rodno osetljivim aspektima, o tome šta kažu podaci iz nauke, šta iz upotrebnog nivoa jezika, šta kažu nova naučna istraživanja. Prosto želim da se stvari vrate na svoje mesto – kaže profesorka doktorka Svetlana Tomić sa Alfa BК univerziteta u Beogradu.
Seminaru je prisustvovalo 15 novinara i novinarki lokalnih medija iz Prijepolja, Nove Varoši, Užica, Кragujevca, Кraljeva, Čačka i Maglića koji se trude da u svojim redakcijama koriste rodno senzitivni jezik.
Imali smo malo otpora u redakciji od muškaraca, kojima u zanatskom smislu nije bilo jasno kako koristiti rodno osetljivi jezik. Delovalo im je rogobatno da mi stalno ponavljamo građani i građanke, ali nekom upornošću i pojavljivanjem na ovakvim seminarima, sad mogu potpuno sigurno da kažem da smo uspeli u tome i da sada u našem mediju u punoj meri koristimo rodno osetljivi jezik – kaže novinarka „Varoških novina“ Rozita Popović.
Dugogodišnja novinarka, a sada odgovorna urednica Udruženja građana „Res publika“ iz Кragujevca Bojana Vlajović Savić, potencira na korišćenju rodno osetljivog jezika, a smatra da mediji treba da imaju jednu od važnijih uloga.
Mi, kao mediji i kao civilni sektor, možemo nekim svojim radom uticati da se to stanje menja. Mi to i radimo, evo i na ovaj način. Ja očekujem da ćemo ovde govoriti, između ostalog, i o tome kako mi možemo da animiramo neke druge članove društva, neke druge bitne aktere poput predstavnika obrazovanja, obrazovnih institucija i zajednica, ali i pojedinaca koji tamo rade, a koji imaju svest o tome koliko je važno da rodno osetljivi jezik uđe u obrazovni sistem – kaže Bojana Vlajović Savić.
Osnivačica i urednica portala „Storiteler“ iz Maglića Vladimira Dorčova Valtnerova, kao pripadnica slovačke zajednice, nema sumnju kada je u pitanju ova tema.
Moj stav povodom rodno osetljivog jezika je vrlo jasan. On mora da postoji, bilo u srpskom, bilo u slovačkom jeziku, jer na taj način dajemo na značaju rodnoj ravnopravnosti, a to je ključ razvoja svakog društva. Na žalost, svedoci smo toga da taj razvoj baš i ne vidimo – ističe Dorčova Valtnerova.
Profesorka Tomić smatra da je rodno osetljiv jezik bez sumnje deo istorije srpskog jezika i njegova upotreba nipošto ne remeti strukturu srpskog jezika, već su to manipilacije koje se nameću.
Sva ona tri aspekta na kojima se insistira, a to je feminizacija, odnosno imenice koje postoje u ženskom rodu za označavanje zvanja, zanimanja, titula, profesija žena, postoje od davnih vremena. Imamo sačuvane izvore još od srednjeg veka i ko god ode u srpske manastire može lično da se uveri das postoje natpisi carica, kneginja i drugi. Znači, ništa to nije novo, samo nije postojala informativna doza kroz obrazovanje šta sve podrazumeva rodno osetljiv jezik – zaključuje profesorka Tomić.
Seminar „Rodno osetljiv jezik i mediji“ Forum žena Prijepolja organizuje uz podršku programa Sustejn medija koji sufinansiraju Evropska unija i Savezno ministarstvo Nemačke za ekonomsku sardnju i razvoj, a realizuju Giz, Dojče Vele akademija i Internjuz.
Video pogledajte ovde.