Koliko u svakodnevnom informisanju ima manipulacije i da li je tačno baš sve što čujemo i pročitamo? Koliko su stereotipi i predrasude prisutni u medijskim sadržajima? Odgovore na ova pitanja dao je dvodnevni seminar koji je za dvadeset i dve ženeo Zlatiborskog okruga organizovalo Udruženje Forum žena Prijepolja.
Medijska slika žene je u najmanju ruku iskrivljena i zasnovana na nedostižnim idealima lepote i na održavanju stereotipa. Govori se o stilu oblačenja političarki umesto o uspesima koje postižu, o nasilju se izveštava senzacionalistički, a Romkinje, žene na selu i žene sa invaliditetom su uglavnom nevidljive.
Osnovni cilj ovog treninga jeste osnaživanje žena u svetlu medijske pismenosti, odnosno njihovih kapaciteta da razumeju poruke koje im se plasiraju putem medija. To je važno posebno za žene, jer su one na meti različitih stereotipa koje imamo u medijima. Upravo o tim stereotipima govorimo na ovom treningu i pokušaćemo da ojačamo njihove kapacitete da razumeju na koji način mediji izveštavaju o ženama, šta je tu pogrešno, a šta ispravno, šta bi trebalo drugačije i na šta se mora obratiti pažnja – kaže trener na seminaru Ivan Subotić iz Novosadske novinarske škole.
Veštine i znanja koje su žene stekle na ovom treningu pomoći će im da bolje razumeju i tumače različite medijske sadržaje.
Mi generalno dosta tooga znamo, ali kroz ovaj jedinstveni format sve je spakovano, tako da uočimo određene zakonitosti koje se ponavljaju – kaže Biljana Borisavljević Vasiljević iz podzlatarskog sela Kosatica.
Katarina Gačević iz Udruženja „Ružica“ iz Arilja ističe da postoji potreba da ovakvih edukacija bude više.
U medijima i na društvenim mrežama postoji sve više dezinformacija i neistina, koje niko ne proverava zbog brzine života i obaveza. Mnogi ljudi misle da je to istina, međutim, veliki broj stvari koje pročitamo i čujemo nemaju relevantnost, validnost i nisu tako kvalitetne – zaključuje Katarina Gačević.
Kroz grupni rad učesnice su imale priliku da se nađu u cipelama novinara i novinarki, ali i da saznaju brojne tehnike na koji način mediji mogu prikazivati iskrivljenu sliku stvarnosti, čiji cilj nije da informiše, već da ubeđuje i manipuliše svojom publikom na različite načine.
Moj utisak je da apsolutno većinski deo medijskog sadržaja čine nekakve vrste manipulacija, a često i dezinformacija, što je još tragičnije. Propaganda i manipulacija su postali podrazumevani i prihvatljivi element u našem načinu obaveštavanja i informisanja – dodaje Biljana Borisavljević Vasiljević.
Trening „Žene i medijska pismenost“ je realizovan u okviru projekta Smart Balkans, Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan.
Video prilog pogledajte ОVDЕ.