Od juna 2024. godine počinje primena odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima, obrazovanju i državnoj upravi. Za doslednu primenu ostalo je još malo vremena, a mi smo proveravali kakav stav o ovom pitanju imaju organizacije civilnog sektora u Zlatiborskom okrugu.
Za sprovođenje odredbi zakona o rodnoj ravnopravnosti o obaveznom korišćenju rodno osetljivog jezika, izuzetno je važna uloga organizacija civilnog društva. Njihov stav je jedinstven – u ovom trenutku to je društvena potreba.
Primenjujem rodno senzitivni jezik. Nisam neki ekspert iz te tema, ali razumem da on doprinosi ravnopravnosti žena u našem društvu. Prosto se prepoznaju po nazivima profesija koje obavljaju – kaže Radovan Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta.
Rada Savić iz Užičkog centra za prava i demokratiju smatra da je srpski jezik još od davnina, gledajući spise između dva svetska rata, koristio rodno senzitivni jezik.
Naravno, okruženje napreduje tako da je normalno uvoditi neke nove reči. Ja u tome ne vidim ništa čudno – smatra Rada.
Rodno senzitivni jezik u svakodnevnom govoru koristi i Jelena Žunić Cicvarić.
Rodno senzitivnim jezikom želimo da pokažemo da žena treba da bude vidljiva, da žena i te kako može da ostvarena, da bude uspešna naučnica, advokatica, uspešna doktorka, profesorka, aktivistkinja…Upravo pružamo model devojčicama, budućim ženama da to jeste smer ka kome one mogu da teže – ističe Jelena Žunić Cicvarić.
Mislim da je to nešto normalno, pogotovo što je srpski jezik veoma bogat i da mi imamo sve reči i u muškom i u ženskom rodu za svako zanimanje i za svaku profesiju tako da mislim da se time daje na važnosti ženama i da se ističu njihovi kvaliteti i njihova važnost u ovom društvu – mišljenja je Miloš Golubović iz Beogradske otvorene škole, koji je i predstavnik EU resurs centra.
Rodno senzitivni jezik je prirodno ušao u svakodnevnu upotrebu među zaposlenima u Forumu civilne akcije iz Požege.
Počeli smo da se bavimo tim jezikom i ono što sam ja shvatio od tog momenta jeste da zapravo naš jezik, koji ja mnogo volim, pruža veliki broj mogućnosti da pokaže svu svoju lepotu upravo u tom prilagođavanju, a između ostalog i rodno senzitivnom jeziku – kaže Miroslav Tamburić iz Foruma civilne akcije iz Požege.
Od kako je skupština usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti u javnosti se vodi polemika između konzervativaca koji rodno senzitivan jezik smatraju svojevrsnim nasiljem nad srpskim jezikom i onih koji to smatraju pitanjem prisustva žena na važnim pozicijama u drštvu.
Svaka promena jeste teška i bolna i treba se sada navići na to, ali ako krenemo sada sa nekim malim pomacima onda će nam to postati sasvim normalno – kaže Rada.
Jelena Žunić Cicvarić i Miroslav tamburić smatraju da su otpori ka upotrebi rodno senzitivnog jezika neosnovani.
Čini mi se da postoje otpori koji su zasnovani, ne na znanju, ne na tome šta rodno senzitivni jezik može da donese, već prosto zbog toga što neki autoriteti smatraju da se time ruši i narušava jedna tradicionalna i patrijarhalna predstava o ženi u našem društvu – kaže Jelena, dok Miroslav Tamburić kroz priču o rodno senzitivnom jeziku vidi prostor da se dodatno afirmiše uloga žene u ovom društvu, što smatra veoma važnim.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čija je jedna od odredbi i upotreba rodno senzitivnog jezika, stupio je na snagu 1. juna 2021. godine. Za nešto više od devet meseci počinje njegova obavezna primena.
Ako Zakon to predviđa, a ako se mi zalažemo da zakoni važe, onda treba to i da usvajamo – izričita je Rada Savić.
Beogradska otvorena škola je za punu primenu odredbi Zakona o upotrebi rodno senzitivnog jezika i kroz njihov rad ga koriste i potenciraju da se koristi u svakodnevnom radu. Slično razmišljaju i u Užičkom centru za prava deteta.
Rodno senzitivni jezik u edukativnom smislu je od izuzetne važnosti, jer se prevazilaze predrasude i stereotipi, otklanjaju se te nevidljive barijere koje su date ženama da im se kaže „vi dotle smete, a dalje ne“ i da ne određuje koje je polje muško, a koje je polje žensko. Žene ne moraju u vek biti spremačice, čistačice, robinje, već mogu biti i fizičarke, astronautkinje itd – zaključuje Jelena Žunić Cicvarić.
Za kršenje odredbi ovog Zakona predviđene su i novčane kazne. Međutim, mnogo je važnije da se kod svih institucija sistema razvije svest o stvarnoj potrebi primene rodno osetljivog jezika kako bi žene bile vidljivije u svim sferama društvenog života.
Video prilog pogledajte ovde.