Od usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji od maja 2024. godine uvodi obavezu korišćenja rodno osetljivog jezika u obrazovanju, državnoj upravi i medijima, u javnosti se povremeno vode žustre diskusije o ovim odredbama. Uvođenje ženskog roda kao obaveznog u titulama, zvanjima i zanimanjima deo javnosti, pa i stručne, nazvao je nasiljem i silovanjem jezika. Za doslednu primenu ove zakonske odredbe ostalo je još malo vremena, a mi smo proveravali kakva je situacija u opštini Prijepolje.
Кao narodna poslanica u prethodnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije Samira Ćosović je učestvovala u donošenju Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čiji je obavezni deo upotreba rodno osetljivog jezika u obrazovanju, državnoj upravi i medijima.
To je zapravo način da se rodna ravnopravnost postigne u pisanom i govornom jeziku kako bi se žene učinile vidljivijim, kako bi se izbegli stereotipi i kako bi se ženama, kojih ima sve više na mestima odlučivanja i u zanimanjima koja do skoro nisu baš bila uobčajena za žene, ukazalo i poštovanje, dostojanstvo i njihov integritet i vrednovanje onog što one rade. Zato je neophodno koristiti rodno osetljiv jezik – kaže zamenica predsednika opštine Prijepolje Samira Ćosović.
Iako su se neki pojmovi već ustalili u svakodnevnom govoru, za neke, koji su do skora bili nepoznati, trebaće malo više vremena, smatra Samira Ćosović, koja ne očekuje veliki otpor kod zaposlenih u lokalnoj samoupravi.
Vrlo često od svojih kolega političara, ali i zaposlenih u opštinskoj upravi budem oslovljena u ženskom rodu sa zamenice ili predsednice. Vidim da je to nekako prihvatljivo i smatram da neće biti značajnijeg otpora. Možda ima i onih koji se ne slažu sa upotrebom rodno osetljivog jezika, ali je za to potrebno vreme. Potrebne su možda i neke edukacije kako bi se ljudima približilo šta znači rodno osetljiv jezik, šta se njime postiže i koliko se na taj način unapređuje položaj žena – smatra Samira Ćosović.
A upravo jedna takva edukacija nedavno je organizovana u Užicu. Na njoj su ekspertkinje i aktivistkinje za rodnu ravnopravnost zaposlenima u gradskoj upravi govorile na ovu temu, jer od kako je Skupština usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti u javnosti su se, pored oprečnih mišljenja, pojavile i mnoge netačne činjenice.
Moj zadatak ovde je da, kao inelektualka, reagujem na te neistine i da, jednostavno, vratim u diskusiju činjenice o jeziku, fundamentalne postulate istorijske lingvistike i onoga što je deo proučavanja o srpskom jeziku – kaže profesorka doktorka Svetlana Tomić sa Fakulteta za strane jezike Alfa BК Univerziteta koja tvrdi da su oduvek postojale imenice kojima su se označavale žene sa profesijama, titulama, zanimanjima i da je to deo istorije srpskog jezika.
Svoje viđenje daje i aktivistkinja za ženska i manjinska prava Biljana Maletin.
Mislim da ljudima treba davati primere i pojednostaviti stvari, demistifikovati ih i prosto pokazivati koliko mi u svakodnevnom govoru već koristimo taj jezik, koliko je on deo nas. Imenice u našem jeziku se menjaju po rodu, broju i padežu. Oduvek je tako bilo i to je suština našeg jezika. Mi tako govorimo i ništa se neće promeniti i nema tu nikakve ugroženosti – smatra Biljana Maletin.
Za sprovođenje odredbi o obaveznom korišćenju rodno osetljivog jezika, čiji je krajnji rok maj 2024. godine, izuzetno je važna uloga medija i civilnog sektora.
Forum žena Prijepolja i Televizija Forum kao prva ženska televizija, sigurno imaju veoma važnu ulogu u našoj sredini. Кroz sve one edukacije koje dugi niz godina organizuju svakako su približili i nama koji smo na nekim funkcijama, ali i običnim građanima pojmove rodne ravnopravnosti i značaj poštovanja tog principa – kaže zamenica predsednika Opštine Prijepolje Samira Ćosović.
Od mehanizama rodne ravnopravnosti, Opština Prijepolje ima odbor kao stalno radno telo Skupštine opštine i lice zaduženo za ova pitanja. Ono što je, takođe, zakonska obaveza i na čemu se trenutno radi, jeste formiranje Saveta za rodnu ravnopravnost, kao veoma važnog mehanizma ka uspostavljanju ovih principa, među kojima je i upotreba rodno osetljivog jezika.
Video prilog pogledajte ovde.