Zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce. Međutim, običajne patrijarhalne norme i obrasci nasleđivanja i dalje idu u korist muških naslednika i dovode do toga da muškarci dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u seoskim područjima. Pravovremena i adekvatna informisanost o svojim pravima ključna je donošenju odluka i izjašnjavanju o nasledstvu. O najčešćim nedoumicama, mogućnostima i pravima u ostavinskim postupcima i zajedničkoj imovini razgovarali smo sa advokatkinjom Milicom Šljukić Pantović.
Nasledničke izjave o prihvatanju, odricanju ili ustupanju nasledstva mogu se dati pred sudom ili javnim beležnikom koji vodi postupak. Najčešće zabune se dešavaju kod izjava o odricanju i ustupanju nasledstva.
Izjava o odricanju znači da se vi nasleđa ne prihvatate u svoje ime. To znači da se naslednik koji daje izjavu odriče nasleđa ne u korist drugih naslednika, osim ako to izričito ne naglasi, već se onda u toj situaciji njegovi potomci pozivaju da se izjasne o tom nasleđu. Ukoliko neko želi da da izjavu kojom se odriče nasledstva u ime drugih naslednika, mora to izričito da naglasi. Formulacija te izjave je da neko svoj nasledni deo prihvata, pa ga onda nekom drugom ustupa. To je važno razjasniti, jer mnogi ljudi koji žele da ustupe svoj deo daju izjavu da se odriču ne očekujući da će posle njihovi potomci biti pozvani na raspravu. S druge strane kada date izjavu da se nasleđa prihvatate i nekom drugom ustupate, svoje potomke lišavamo mogućnosti da izaberu da li će naslediti svoje pretke – pojašnjava advokatkinja Milica Šljukić Pantović.
Uvreženo je mišljenje da će žena svoju imovinu steći u porodici u koju se udala i da joj ne treba nasledstvo njenih roditelja, međutim, zakonski naslednici ne mogu biti snaja i zet.
Zakonski naslednici mogu biti potomci. Кonkretno, to znači da snaja ne može da nasledi svog svekra, govorim u tom kontekstu jer je to najčešća životna situacija da žene koje se udaju, zajedno sa svojim suprugom i porodicom, najčešće u seoskim područjima, žive na imanju i kući koje pripadaju i vode se na svekra ili svekrvu, ne mogu sutra da naslede tu imovinu. Naravno, imali bi neka prava, ukoliko dođe do uvećanja te imovine, ali sva ta prava ostvaruju se u vrlo komplikovanom sudskom postupku, moraju posebno da se istaknu i uglavnom može da se traži neko novčano potraživanje i vrlo retko deo te imovine – ističe Milica Pantović Šljukić.
Od 2018. godine javni beležnici i Кatastar nepokretnosti vrše upis supružnika kao zajedničara po ugovorima o kupoprodaji, što je kod građana i građanki povećalo svest o adekvatnom upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom.
To je donekle vezano i za temu nasleđivanja, u smislu da nasleđena imovina ne predstavlja zajedničku imovinu supružnika, stoga i ne može biti podložna deobi u slučaju razvoda. Takođe, prilikom prodaje nije potrebna saglasnost supružnika. Sve ono što su supružnici stekli tokom trajanja braka radom, predstavlja zajedničku imovinu i zakonska je pretpostavka da je udeo svakog supružnika polovina. Dakle imovina stečena u braku radom je zajednička, ne samo radom u radnom odnosu, jer postoje porodice u kojima jedan od supružnika, najčešće žena, nije zaposlena i stoga može doći u zabludu da nije učestvovala u stvaranju te zajedničke imovine jer nije imala prihode iz radnog odnosa. Svaki rad, rad u domaćinstvu, čuvanje dece, štednja koja je ostvarena time što je supruga ostala kod kuće i koja bi se inače morali plaćati, uzima se u obzir šta je zajednička imovina – dodaje Šljukić Pnatović.
Da žene imaju slobodu izbora i dovoljno informacija o svojim pravima glavne su tačke projekta „Žene i nasleđivanje – patrijarhalni obrasci i prava“ koji Forum žena Prijepolja, uz podršku UN Women sprovodi više od godinu dana i koji za cilj ima da kroz edukacije, pravnu podršku osnaži žene da ostvaruju svoje pravo na nasleđivanje.
Video pogledajte OVDE.