Udruživanje žena na selu jedan je od načina da se one oslobode svih nametnutih društvenih normi, poput one da je ženama mesto u kući. Кao primer da udruživanje nosi sa sobom mnogo pozitivnih promena su žene iz Udruženja žena sela Potpeća i Udruženja žena „Zlakušanke“. Putovanja, druženja i promovisanje ženskih prava, samo su neki od benefita udruživanja.
Neplaćeni pomažući članovi poljoprivrednih gazdinstava mahom su žene, njihov rad ostaje u senci, a nije ni finansijski vrednovan. Od žena na selu najčešće se očekuje da budu stub porodice, osoba koja održava domaćinstvo, ali i koja doprinosi opstanku domaćinstva kroz obavljanje aktivnosti u poljoprivredi.
Domaćica sam, isključivo radim kod kuće. Moj radni dan traje i više od 24 sata i ipak se to nigde ne vidi, ne vrednuje se. Žena koja radi, odradi posao, dođe kući, odmara, a moj rad po kući, dvorištu i bašti, traje neprekidno – kaže Vera Čolić iz Udruženja žena sela Potpeća.
Кako bi unapredile svoj položaj, žene su shvatile da je u udruživanju snaga.
To je nešto što se ne može opisati. Treba da se udružujemo, treba da se povezujemo, samo to povezivanje nas na neki način spašava od tih mogućih nasilnika u porodici i na ulici. Žena treba da shvati da je povezivanje nešto što je zaštita – mišljenja je predsednica Udruženja žena „Zlakušanke“ Mirka Šunjevarić.
Žene koje žive u seoskim područjima ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima, i nemaju adekvatan pristup zdravstvu, obrazovanju, socijalnim i drugim uslugama, finansijskim i ostalim sredstvima.
Što se tiče sredine gde ja živim, žene su emancipovane, imaju svoja prava i ne dozvoljavaju da budu ograđene. Ali, videla sam tokom svih mojih putovanja da na selu ima velike diskriminacije što se tiče žena – kaže Mirka.
U prilog tome da žene na selu nemaju iste uslove i mogućnost za nepredak, pokazuje i podatak da u Srbiji čak 92% žena u ruralnim područjima nema niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu.
Video prilog pogledajte OVDE.