Iako mediji mogu imati važnu ulogu u razbijanju stereotipa, najčešće služe njihovoj reprodukciji i isticanju. Različita medijska istraživanja ukazuju da je to naročito izraženo u slučaju medijskog predstavljanja žena. Da li mediji kao ogledalo stvarnosti, verno prikazuju ili zapravo stvaraju sliku žene, stavljajući je u poželjne kalupe idealnih uloga i očekivanja? Menjanje takve slike žene, sudeći prema decenijskom odnosu u medijima je spor i težak proces koji uglavnom pokreću žene koje rade u medijima.
Da se ženama kada se pojavljuju u medijima još uvek dodeljuju uloge vezane za privatnu sferu i muškarce, potvrđuje i analiza BeFem-ove Medijske opservatorije o predstavljanju žena u dnevnim novinama u Srbiji, prema kojoj se o ženama najčešće piše kao o suprugama ili devojkama, majkama i ćerkama, zatim kao o pevačicama i direktorkama.
Sudeći po istraživanju Global Media Monitoring situacija u Srbiji se poslednjih 15 godina nije promenila kada je u pitanju predstavljanje žena u medijima. I dalje su žene značajno podzastupljene, prate ih seksistički i senzacionalistički tekstovi i multimedijalni sadržaji. Ono što možemo da primetimo kao novi trend poslednjih godina je sve više izveštavanja o nasilju prema ženama, a naročito nakon istupanja pojedinih javnih ličnosti pokreta #nisamprijavila i #nisamtrazila – smatra Aleksandra Mališić iz BeFem Feminističkog kulturnog centra.
Promene rodnih i kulturnih obrazaca u medijima, ali i društvu uglavnom su dolazile od žena u novinarstvu, međutim imajući u vidu položaj žena u ovoj profesiji, put promena je prilično težak.
U novinarstvu kod nas vlada kriza već decenijama, s druge strane govorimo o feminizaciji profesije, što znači da u novinarstvu većinski rade žene kao novinarke – reporterke, dok muškarci i dalje zauzimaju upravljačke pozicije. Ovu raspodelu prate i zarade, žene primaju manje plate od muškaraca, imaju manje šanse da napreduju. Ali, mi verujemo da je izlaz iz ovakve situacije neki novi vid organizovanja kao što su grupa „Novinarke protiv nasilja“, jedna vrsta medijskog udruživanja, kao što je slučaj sa Feminističkom medijskom deklaracijom ili osnivanjem medija koji promovišu ravnopravnost kao što je TV Forum – ističe Aleksandra Mališić.
U aprilu ove godine BeFem je predstavio Femninističku medijsku deklaraciju koja predstavlja prvi korak ka važnim promenama i vid samoorganizovanja novinara i novinarki za veću vidljivost žena i marginalizovanih društvenih grupa u medijima
Mi zahtevamo od predstavnika nacionalnih i lokalnih vlasti da poštujemo zakone i javne politike u oblasti medija i rodne ravnopravnosti da štite novinare i novinarke i da finasiranje medija bude transparentno. Od medija i medijskih udruženja, mi tražimo pored poštovanja zakonske regulative i poštovanje novinarskog kodeksa, ali profesionalnih smernica i od civilnog društva i akademske zajednice tražimo saradnju na unapređenju kurikuluma i obrazovanja za buduće novinare i novinarke – dodaje Mališić.
Rodna diskriminacija nikada nije glavna tema u vestima jer je medijska scena poslednjih godina preplavljena tabloidizacijom, porastom govora mržnje i lažnim vestima što dovodi do smanjenja poverenja publike u medije.
Video možete pogledati ovde.