Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti institucije i mediji obavezni su da koriste rodno osetljiv jezik. Rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije. Mediji u ovom procesu menjanja jezika, a time i svesti društva imaju presudnu ulogu.
Nazivi zanimanja u ženskom rodu upotrebljavali su se još pre sto godina, međutim borba za standardizaciju srpskog jezika i korišćenje rodno osetljivog jezika i dalje traje. Jezik je ogledalo društva, ali i moćno oružje za formiranje stavova. Jezikom povećavamo znanje i menjamo sopstvenu svest.
Jezik vrši delatnost u društvu i pomoću jezika mi nešto ostvarujemo, delujemo, imamo nameru. Naša namera je da promenimo sadašnje jezičko ponašanje prema kojem žena nije vidljiva u društvu. To znači da je potrebno da koristimo forme koje u našem jeziku postoje oduvek i uvek su korišćene, a koje žene u jeziku čine vidljivim – objašnjava prof. dr Svenka Savić, lingvistkinja i profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji između ostalog predviđa upotrebu rodno osetljivog jezika u službenoj administraciji i medijima usvojen je u Srbiji pre godinu i po dana uz velika neslaganja Odbora za standardizaciju jezika SANU i Matice Srpske čiji je stav bio da je muški rod u srpskom jeziku neutralan i da se odnosi podjednako na žene i muškarce.
Veće je razumevanje medija za ovu vrstu novog pristupa jezičkoj problematici u rodnoj ravnopravnosti od samih stručnjaka. Postavlja se pitanje zašto. Zato što ti stručnjaci imaju moć nad jezikom, oni su članovi Odbora i u raznim su Кomisijama i priznajući da nisu u pravu zapravo gube moć – smatra profesorka Savić.
Upotreba rodno osetljivog jezika je mnogo šira od upotrebe ženskih gramatičkih oblika za označavanje zvanja i titula žena. Кroz jezik se uočava odnos društva prema ženama, a mediji imaju presudnu ulogu u predstavljanju i vidljivosti žena u društvu.
Mediji kao moćno sredstvo u sebi kriju sposobnost kreiranja određenih vrednosti, stavova i kulturnih obrazaca koji se prenose na publiku. Od svih sfera upotrebe rodno osetljivog jezika koje se odnose na njegovu standardizaciju, mediji, tačnije novinarke, su te koje su najpre počele da koriste rodno osetljiv jezik – navodi jedan od zaključaka istraživanja Udruženja „Ženske studije i istraživanja Novi Sad, dr Margareta Bašaragin, poverenica Udruženja u Subotici.
Promene u društvu bi trebalo da prati i jezik koji se u skladu sa tim i menja. Iako promene u standardizaciji jezika upotrebom rodno osetljivog jezika potiču uglavnom od žena, otpor i drugačija mišljenja, prisutna su i kod muškaraca i kod žena.
Promene se dešavaju i kod jednih i kod drugih. Žene tradicionalno podržavaju svoje muške kolege. Jedna dugoročno osmišljena politika o ovoj temi promeniće i muškarce i žene – zaključuje prof. dr Svenka Savić.
Кorišćenje rodno osetljivog jezika je od suštinskog značaja i predstavlja važan korak u postizanju rodne ravnopravnosti, jer se u jeziku reflektuju sve društvene, zakonske i političke promene i odnosi koji vladaju u društvu.
Video prilog pogledajte ovde.