Žene se kao naslednice pojavljuju u podjednakom broju kao i muškarci, ali podaci pokazuju da se 36% žena odreklo nasledstva u korist drugih, uglavnom muških srodnika, dok se ovog prava odreklo samo 19% muškaraca. Кako i šta žene u Priboju nasleđuju i zašto je važno da odluka o nasleđivanju ne zavisi od očekivanja i pritisaka sredine i porodice, već da bude slobodan izbor žene, razgovarali smo na sastanku koji je organizovao Forum žena Prijepolja uz podršku Udruženja Sačuvajmo selo Priboj.
Odricanje od nasledstva vekovima je bila skoro podrazumevana praksa za žene na ovim prostorima, bilo da se odriču u ulozi kćerke, supruge ili majke.Obrazac po kom imovinu nasleđuje muškarac u porodici bez mnogo preispitivanja se prenosio i primenjivao. Promena praksi usled drugačijeg društvenog i kulturnog konteksta je vidljiva, ali još uvek nedovoljna.
Ja sam se odrekla nasledstva u korist brata, što bi bio „bum“ da sam se prihvatila. Ali imam dvoje dece i rekla bih im, usmeno, ako ne i pismeno, da kćerki ostavljam isto što i sinu i da imovinu na ravne časti podele – prenosi svoje iskustvo Vera Prijović, članica Udruženja Sčuvajmo selo Priboj.
Odnos prema nasleđivanju gradi se i oblikuje u porodici. Iako uticaj okruženja i društvenog sistema vrednosti nije zanemarljiv, stavovi koji se formiraju vaspitanjem su presudni.
Nikad u svojoj porodici nisam osetila pritisak da se odreknem svog budućeg nasledstva. Međutim, to je i te kako prisutno. U mojoj porodici koja je iz Crne Gore godinama se deli imovina, sestre se odriču u korist brata, ne se i ne gledaju u tom kontekstu kao da će nešto da naslede. Pogotovo, kada gledamo naše manje sredine kao Priboj, i dalje su jako prisutne te patrijarhalne norme gde se na kraju žene odreknu da ne bi trpele te kritike od familije ili okoline. Mislim da su ovakvi sastanci jako bitni da bi žene naučile koja su njihova prava i da je sasvim normalno da imaju nešto svoje – smatra Sofija Obradović iz Priboja.
Promena shvatanja u sredinama u kojima su patrijarhalne norme duboko ukorenjene i teško se menjaju, veoma je spora i oslanja se više na individualne primere, nego na kolektivnu promenu svesti.
Treba što više raditi na osvešćivanju mladih žena i muškaraca i objašnjavanju da svi treba da budemo podjednako zastupljeni da bi svako od nas imao po pitanju imovine neku sigurnost, i da ako ode negde, zna da ima gde da se vrati jer je život nepredvidiv – mišljenja je Branko Кašerić iz Priboj.
Da je odricanje ženskih naslednika od svog dela nasledstva prisutnije u seoskim sredinama smatra još jedna članica Udruženja, Snežana Tica, ali i da su današnja deca u boljoj situaciji nego njihovi roditelji.
Tako da bi ova deca trebalo da nauče dosta toga i da imaju takva prava koja mogu da iskoriste, a mi možda nismo jer smo živeli u takvoj sredini pod uticajem roditelj, braće i sestara. Ali smatram da sve ide napred i da će se i to iskoreniti i da će i kćerka i sin dobiti istu imovinu kako to i zaslužuju – dodaje Snežana.
Hrabri činjenica da su generacije koje su danas u ulozi onih koji ostavljaju, ali i mlađe generacije kojima ostaje nasledstvo, spremnije da menjaju dosadašnje obrasce i razmišljaju u smeru ravnopravnijeg društva.
Video prilog možete pogledati OVDE.