Marija iz Prijepolja četiri godine živi sama sa troje dece kao podstanarka, nakon što je napustila nasilnog muža sa kojim je živela pet godina. Prve batine je dobila 15 dana nakon rođenja deteta. Tada, kao i svaki naredni put, nasilje se dešavalo dok je on bio pijan, a bio je često. Кada je nasilje počelo, nikome nije želela da priča o tome, osećala je stid i krivicu. Danas, o svom iskustvu nasilja želi da priča, u nadi da će još neka žena biti ohrabrena da napusti nasilnog partnera.
Prema podacima Centra za socijalni rad, u Prijepolju je u prošloj godini evidentirano 89 žrtva porodičnog i partnerskog nasilja. Više od 65 odsto, odnosno 59 žrtava, bile su žene, a u 81 slučaju nasilnik je bio muškarac. Žene su nasilje, u 33 slučaja, najviše trpele od bračnih i vanbračbnih partnera.
Zašto si mu rodila troje dece?
Кada je Marija odlučla da prijavi svog nasilnog supruga, ističe da je sav dotadašnji strah pretvorila u bes i odlučila da ide na sve ili ništa. Odmah po prijavi, njen suprug je dobio mesec dana pritvora, a zatim je osuđen na godinu dana zatvora. Za tih godinu dana, Marija sa troje dece počinje život ispočetka. Vraća se u rodni grad, podršku dobija od roditelja, uspeva da nađe posao i decu šalje u vrtić. Povratak nasilnom mužu više joj nije padao na pamet i uspeva da svoj život stavi na noge. Priseća se da su nakon što je prijavila nasilje, policijski službenici bili profesionalni, ali da je u jednom Centru za socijalni rad, od dva pred kojima je slučaj vođen, bila pitana „A zašto si mu rodila troje dece ako te je tukao“?
Fenomen nerazumevanja institucija za žene koje su preživele nasilje objašnjava Dragana Veljović iz Udruženja „Fenomena“ iz Кraljeva:
Žene koje su preživele ili žive u situacijama porodičnog, rodno zasnovanog ili seksualnog nasilja uglavnom su nedovoljno informisane o pravima i zaštiti koju mogu da zatraže i koja im po važećim zakonima pripada. Odnos sa nadležnim institucijama i poverenje u državne institucije je još jedan od vrlo važnih aspekata – SOS služba Кraljevo svedoči o niskom poverenju u institucije od strane žrtava porodičnog nasilja, zbog nedovoljne efikasnosti u radu i nedovoljne senzibilisanosti zaposlenih. Predstavnici/e institucija ne shvataju značaj SOS telefona u procesu izlaska iz nasilja i zato ne upućuju žene žrtve rodno baziranog nasilja na njih. Кao posledicu toga, imamo situaciju da žene vrlo često odustaju od iskaza koje su dale i vraćaju se nasilniku, što predstavici/e institucija ne razumeju. Svaki sledeći put kada im se žena obrati, oni imaju nepodržavajući stav prema njoj.
I manje je previše
Broj prijava porodičnog i partnerskog nasilja tokom 2021. godine manji je u odnosu na prethodnu za 25, podaci su Centra za socijalni rad.
Podatak koliko su puta pripadnici Policijske uprave u Prijepolju u prošloj i u prvih devet meseci ove godine, izlazili na teren zbog prijave nasilja u porodično-partnerskim odnosima, nismo dobili, iako smo pitanja poslali početkom oktobra. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od sredine 2017. godine, omogućio je da policija hitno interveniše i da se nasilniku odmah zabrani kontakt i udalji iz kuće ili stana na 48 sati. Ovaj period kasnije može da se produži na osnovu odluke suda.
Meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj Osnovni sud u Prijepolju je prošle godine izrekao 100 puta, a 40 puta za prvih šest meseci ove godine.
Nadležno Osnovno javno tužilaštvo u Prijepolju je u prvoj polovini ove godine za 24 lica iz Prijepolja izreklo produženje izrečenih hitnih mera. U prošloj godini, meru produženja dobilo je 67 nasilnika iz Prijepolja.
Broj krivičnih prijava drastično manji od prijavljenih slučajeva nasilja
Nažalost, ne odlučuje se mnogo žena kao Marija da prijave nasilje i podnese krivičnu prijavu.
U prvoj polovini ove godine, ukupno je Osnovnom sudu u Prijepolju podneto šest krivičnih prijava za nasilje u porodici. U prošloj godini podneto ih je 14, a sa 22 nerešena predmeta iz prethodne godine, bilo ih je ukupno 36 u radu. Кada se analizira kako je sud u ovim slučajevima izricao kazne, najviše se odlučivao za uslovne, pa je tako devet nasilnika u prošloj godini dobilo uslovnu kaznu, a šest ih je osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine. Jedno lice osuđeno je na kućni zatvor, a jedno dobilo oslobođajuću presudu.
Trajanje sudskog procesa
Advokatica Milica Šljukić Pantović kaže da trajanje sudskog procesa po prijavi za nasilje u prodici zavisi o kojoj vrsti postupka je reč.
Iako policijski službenici odmah po prijavi mogu doneti (i donose) naredbu kojom izriču hitnu meru zabrane prilaska žrtvi nasilja ili iseljenje iz stana, ova mera traje 48 sati i može je produžiti sud za još 30 dana, tako da posle tih 30 dana žrtva ostaje bez zaštite, jer krivični postupak traje u proseku dve godine. Daleko efikasnija je zaštita u parničnom postupku, gde sud po predlogu za izricanje privremene mere zabrane prilaska ( ili druge mere kao zabrana komunikacije i sl.) odlučuje u hitnom postupku i ta mera traje godinu dana, a produžava se i nakon isteka tog roka, ako za to postoji potreba. Ovaj postupak ukupno traje oko godinu dana, ali ako postoji privremena mera koju sam napred navela, žrtva ima zaštitu dok postupak traje.
Ohrabruje činjenica da skoro svaka žena koja odluči da krivično goni nasilnika, dočeka pravdu, ako ne odluči odustane u toku samog procesa.
Po mom dosadašnjem iskustvu, sa tim što se ograničavam na moje klijentkinje, sve prijave supružničkog, odnosno partnerskog nasilja, okončane su protiv nasilnika – kaže Milica.
Mnogo je faktora zašto žene oklevaju da prijave nasilje.
Žena ostaje sa nasilnikom zato što je niko ne podržava, zato što joj ne veruju, zato što traže krivicu u njoj, zato što zakonske procedure predugo traju, zato što ima strah od nasilnika, zato što nema dovoljno prihoda, zato što nema gde da ode, zato što se stidi onoga što će ljudi misliti, zato što je i njena majka trpela, zbog dece, zato što imaju zajedničku imovinu, zato što ga voli, zato što veruje da će se promeniti, zato što misli da nije sposobna da živi bez njega – navodi Dragana Veljović iz Udruženja „Fenomena“.
Za Mariju koja je preživela nasilje, prošla kroz ceo proces od prijave do procesuiranja nasilnika, kazne su preblage. Smatra da bi trebalo da budu rigoroznije, i do pet godina zatvora. Кao glavni problem ističe što u sistemu nema psihološke podrške, koja bi se po njenom mišljenju, u takvim slučajevima po službenoj dužnosti, morala nametnuti žrtvi.
Društveni kontekst: Relativizacija nasilja
Problem nasilja nad ženama nije samo individualni problem, već je problem društva, napominje Dragana iz Udruženja „Fenomena“.
Život bez nasilja je osnovno ljudsko pravo. Nasilje u porodici je prepoznato kao krivično delo, što znači da onda kada žrtve nasilja u porodici ne prijave nasilje, ovim slučajevima profesionalci moraju da se bave po službenoj dužnosti.
Ipak, svakodnevno se u medijima i na društvenim mrežama relativizuje nasilje. Nasilnicima se želi dati alibi za počinjeno kažnjivo delo, dok se žrtvama pripisuje krivica.
Uloga medija u kontekstu nasilja prema ženama, trebalo bi da bude edukativna.
Mediji kontinuiranim aktuelizovanjem problema/pitanja nasilja u porodici, šalju jasnu poruku koja dalje može pozitivno uticati na to da i sama zajednica sve manje bude tolerantna prema ovoj pojavi. Nažalost, svesni smo toga da mnogi tradicionalni mediji, a naročitio onlajn portali, senzacionalistički izveštavaju o rodno zasnovanom nasilju, otkrivajući identitet žrtve i iznose neproverene detalje koji su prethodili nasilju, ili o samom nasilju. Vrlo često koriste izjave rođaka i komšija, koji nasilnika opisuju kao mirnog u kulturnog čoveka. Daju veliki prostor nasilniku, nekada idu toliko danjleko da nasilnika predstvljaju kao “žrtvu”, jer je bio toliko isprovociran da je morao tako da reaguje – kaže Dragana.
Nasilje prema ženama je globalno najrasprostranjeniji i istorijski gledano najistrajniji problem od čijih posledica svakodnevno stradaju žene i devojčice širom sveta.
Društvena „normalizacija“ nasilja ne samo da utiče na njegovo prepoznavanje i reagovanje u začetku, već i na spremnost da se nasilje prijavi, kao i da se prepoznaju rizični faktori koji vode do najtežih posledica, uključujući i ubistva žena. (Izvor: Novinarke protiv nasilja).