Živimo u 21. veku, ali se žene i dalje iz generacije u generaciju najčešće vaspitavaju da imovina ostane muškim potomcima, a da će svoju steći udajom. O stereotipima koji stoje naspram zakona, bilo je reči na konferenciji koju je organizovalo Udruženje Forum žena Prijepolja pod nazivom „Žene i nasleđivanje – patrijarhalni obrasci i prava“ uoči 15. oktobra, Međunardnog dana žena na selu. U okviru konferencije organizovan je panel uparvo na tu temu i zašto se žene više opredeljuju za običajne od zakonskih prava.
Da se ne radi samo o pretpostavci da se žene odriču nasledsva u korist muških članova porodice, govore brojni statistički podaci, kao i istraživanje koje je sprovela članica Etnografskog insituta SANU Jadranka Đorđević Crnobrnja u Vranju, a objavila u publikaciji „Nasleđivanje između običaja i zakona“. Istraživanje je pokazalo da se 80% žena odreklo imovine.
Iako nam je indikativna izjava kada žene kažu da ne žele da se mešaju bratu u nasledstvo, to nam govori da se to nasledstvo ne podrazumeva kao očeva imovina, već kao bratova – objašnjava ovaj društveni fenomen iz Etnografskog instituta SANUJadranka Đorđević Crnobrnja.
Šta pokazuje advokatska praksa kada je u pitanju ova tema, na panelu je govorila Milica Šljukić Pantović, kojoj se 31 žena obratila za pravni savet iz ove oblasti.
Nažalost, primetila sam jedan trend, to je da mlađe devojke u 20-tim i 30-tim godinama koje su u poziciji da budu naslednice, mnogo se češće odriču nasledstva u korist brata, nego što je to bio slučaj sa ženama koje su sada u svojim 50-tim godinama. To je nažalost jedan patrijarhalni trenad koji se vratio – kaže Milica Šljukić Pantović.
Mediji se temom nasleđivanja ne bave na adekvatan način. Zato je edukacija zaposlenih u medijima neophodna.
Nažalost, ni mediji sa nacionalnom frekvencijom koji su javni servisi, se ne bave ovom temom. Lokalni mediji, evo na svu sreću, kad dobijemo projekat, onda se svojski, profesionalno i posvećeno bavimo ovom temom. Onda nam se otvori jedna sfera o kojoj ni mi možda nismo razmišljale – kaže predsednica UO Foruma žena Prijepolja Mileva Malešić.
U ruralnim sredinama patrijarhat je dominantniji, zato se žene sa sela u manjoj meri odlučuju da se prihvate nasledstva.
U ranija vremena bilo je mnogo poštenije, jer kad se uda ćerka ona dobije miraz i taj miraz je kompenzacija za sve ono što će sinovi naslediti. Međutim, u zadnje vreme ta komponenta je negde nestala – kaže predsednica Udruženja „Sačuvajmo selo“, Priboj Malina Stanojević.
Nasleđivanje i korišćenje imovinskih prava žena vrlo su važna pitanja za žene u Zlatiborskom okrugu i Srbiji, jedan je od zaključaka konferencije „Žene i nasleđivanje – patrijarhalni obrasci i prava“.
Saradnja Agencije Ujednjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji sa Кoordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, pokazala se kao primer dobre prakse, jer je ovaj problem postao vidljiviji u društvu.
Zakonski okviri nasleđivanja jednako tretiraju potomke bez obzira na pol, ali tradicionalne norme i patrijarhalni obrasci u realnosti znatno utiču na stavove, ponašanje i odluke žena kada je u pitanju nasleđivanje.
Pitanje imovine i nasleđivanja zadire duboko u nešto što su naše porodice i jako je teško u porodici u kojoj volite brata, svoje roditelje, da se nađete u situaciji da zahtevate svoj deo. To bi značilo da se deli ognjište, da se deli kuća i kao da uzimate nešto što vam ne pripada. Zbog toga je veoma važno da mi svi radimo pojedinačno sa svim našim sugrađankama, članicama udruženja. Istovremeno, trudimo se da ih ekonomski osnažimo, ali da im omogućimo da traže svoja prava – napominje direktorka Agencije Ujednjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Milana Rikanović.
Jednakost u zakonu ne obezbeđuje jednakost u životu, istakla je Maja Matija Ristić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, na čijem je čelu Zorana Mihajlović, predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Iako imamo zakone o nasleđivanju, imamo Ustav koji kaže da su žene i muškarci u svim pravima ravnopravni, iako imamo Zakone o porodičnim odnosima i svojinsko pravnim odnosima, zatim Zakon o upisu u katastar, gde se kaže da se zajednička imovina automatski odmah upisuje, to postojanje zakona ne znači i da možemo ženska prava da pretpostvljamo, već ona moraju da se razumeju, prihvate i doslovno primenjuju u svakom konkretnom slučaju. Tada smatrano da je Zakon ispunio svoju punu svrhu – pojašnjava sekretarka Ministratva rudarstva i energetike Maja Matija Ristić.
Obe su istakle važnost ženskih nevladinih organizacija u promovisanju ove teme, a kao primere kako bi to trebalo da se radi, navele su Forum žena Prijepolja i Udruženje žena Кolubarskog okruga.
Кonferenciju su organizovali Forum žena Prijepolja i Agencija Ujednjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji uz podršku Evropske unije, u okviru projekta „Кljučni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“.
Video prilog pogledajte ovde.