Žene danas imaju jednaka prava kao i muškarci u pogledu obrazovanja, planiranja porodice, prava na rad kao i prava da za svoj rad budu plaćene. Takođe, žene imaju jednaka prava da nasleđuju imovinu i da sa njom raspolažu. Iako praksa još uvek ne prati pravo u dovoljnoj meri, bar kad je u pitanju nasleđivanje, pomaka ima. Zašto je važno da ta prava ostvarujemo i živimo, u susret konferenciji „Žene i nasleđivanje – patrijarhalni obrasci i prava“ koju Forum žena Prijepolja i UN Women organizuju 12. oktobra, govorila je aktivistkinja i članica Ženske platforme za razvoj Srbije Biljana Maletin.
Iako se tradicija i običaji vremenom menjaju pod uticajem različitih društvenih i ekonomskih faktora, duboko uvrežene kulturne norme često imaju mnogo veći značaj nego zakoni, pa se više poštuju i opstaju. Takav slučaj je i sa praksom nasleđivanja.
Norme snažno utiču na to u kojoj meri ćemo koristiti svoja prava. Problem sa normama je što one žive najduže. Mi možemo da promenimo zakone, i tako pravimo veliki napor da promenimo i ponašanje i mi naravno poznajemo žene koje su se prihvatile nasledstva, kao i one koje nisu, međutim te norme da žen ne treba da „uzme bratu imovinu“ žive daleko duže, pa čak i kad žena donese odluku da uzme deo nasledstva, doživi neku vrstu osude od sredine – smatra članica Ženske platforme za razvoj Srbije Biljana Maletin.
Imovina u Srbiji se uglavnom stiče nasleđivanjem, a 40 odsto nasleđene imovine je u vlasništvu žena. Prema statistici RGZ-a koja nije potpuna, žene su vlasnice svake četvrte nekretnine u Srbiji.
Prvo to je veliki skandal da mi u ovom trenutku u Srbiji nemamo tačne podatke ko šta poseduje od imovine. Кada bismo poredili opšte podatke sa zemljama u regionu, mi smo tu neka sredina. Međutim podatke treba pogledati dublje po generacijama, mestima i regionima u kojima živimo i sigurno je ogromna razlika. I kada tako pogledamo, a nadam se da će ovaj popis da nam to omogući, bojim se da slika nije ni malo ružičasta – mišljenja je Biljana Maletin.
Prema zakonu o nasleđivanju, još od 1955. godine, žene i muškarci su ravnopravni u naslednim i imovinskim pravima. Međutim, zakonom garantovana ravnopravnost ni danas nije društveno prihvaćena.
Mi žene koje se dugo borimo za ženska prava, smo smatrale da kad donesemo zakone, to je to, međutim istorija nam stalno pokazuje da to i nije tako. Zato što u društvu stalno postoje interesne sile koje bi da stvari vrate unazad i tome na dnevnom nivou prisustvujemo. Zapravo je za nas jako važno da stalno vežbamo primenu tih prava. Jedno da imamo deklarativno priznata prava, a drugo da ih živimo na dnevnom nivou – dodaje Maletin.
Osim da svoja prava žive i ostvaruju sada, naša sagovornica smatra da je važno da ih uživaju i mlađe generacije koje treba vaspitavati da misle ravnopravno.
Video prilog pogledajte ovde.