Beskrajno sam ponosna što su i Marija Lukić i Milena Radulović i Iva Ilinčić i mnoge druge devojke izabrale da sa mnom podele svoje priče. Njihovi hrabri istupi su svakako promenili društvo, uticali na mnoge druge žrtve i shvatanje problema seksualnog nasilja i nasilja uopšte. Poslale su poruku žrtvama da ne treba da ćute – kaže Ivana Mastilović Jasnić, novinarka i urednica dnevnih novina „Blic“- a koju je, zbog objavljenih tekstova, jedan od optuženih za nasilje tužio čak 40 puta.
Iako su priče glumica o seksualnom nasilju doprinele da se u poslednje vreme više izveštava o nasilju prema ženama, to izveštavanje je i dalje pretežno incidentno, reaktivno što znači da se izveštava onda kada se nasilje dogodi, izveštaji su fokusirani na konkretan događaj i posledice. Кontinuirano izveštavanje i praćenje epiloga nekog slučaja predstavlja izuzetak kada su u pitanju javne ličnosti, kada je izveštavanje po pravilu senzacionalističko, smatra Aleksandra Mališić iz „Befem“-a.
Više od 20 žena je ubijeno od početka godine u porodičnom i partnerskom nasilju u Srbiji, a više od 350 u poslednjih 12 godina. U više od 95 odsto slučajeva, počinioci nasilja u porodici su muškarci. Međutim, odgovornost se u pojedinim slučajevima nasilja pripisuje ženama uz navode da su, odećom, izgledom ili ponašanjem izazvale nasilje. Tome u prilog ide i često neprofesionalno medijsko izveštavanje.
Žrtva nasilja nikada nije kriva
Jedna od autorki emisije „Žene u kutiji“ Milica Кravić Aksamit kaže da se prema analizama koje vodi grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, kao ključne greške u izveštavanju o nasilju navode otkrivanje identiteta preživele ili članova porodice, prebacivanje odgovornosti za počinjeno nasilje na žrtvu, opravdanje nasilja spoljnim faktorima, kao i iznošenje detalja čina nasilja i stereotipna objašnjenja i nazivi. Takođe, problematični su i naslovi koji krše etičke standarde iako sam tekst može biti korektan, a porastao je i procenat fotografija koje na nedostojanstven način prikazuju žrtvu ili stereotipno opisuju nasilje.
Jedna od autorki emisije „Žene u kutiji“ Milica Кravić Aksamit kaže da se prema analizama koje vodi grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, kao ključne greške u izveštavanju o nasilju navode otkrivanje identiteta preživele ili članova porodice, prebacivanje odgovornosti za počinjeno nasilje na žrtvu, opravdanje nasilja spoljnim faktorima, kao i iznošenje detalja čina nasilja i stereotipna objašnjenja i nazivi. Takođe, problematični su i naslovi koji krše etičke standarde iako sam tekst može biti korektan, a porastao je i procenat fotografija koje na nedostojanstven način prikazuju žrtvu ili stereotipno opisuju nasilje.
Jako je mnogo na dnevnom nivou tekstova, mahom u tabloidima, ali umeju i ozbiljne medijske kuće da se ogrše o etičke standarde. Dugo već pamtim čitav niz objava, a u danu ih je bilo i 200 u vezi sa nasiljem u porodici koje je trpela poznata ličnost, pevačica Nataša Bekvalac. To je bilo gnusno i na mnoge načine pogrešno kako su je danima, nedeljama i mesecima „novinari“ saletali i tražili detalje, izmišljali ako ih ne dobiju, do te mere je bilo bizarno, da se sećam i horoskopa koji je imao elemente te priče – navodi Кravić Aksamit.
Primer lošeg izveštavanja o nasilju je svaki tekst u kome se odgovornost za nasilje svaljuje na žrtvu, u kome se opravdava nasilje i nalazi razumevanje za nasilnike, stav je Aleksandre Mališić iz feminističkog kulturnog centra Befem, koji, između ostalog, za cilj ima solidarno, ravnopravno i nenasilno društvo.
Posebno su problematični naslovi poput “ljubavne ili porodične tragedije” – tragedija je kad udari grom, ali iza rodno zasnovanog nasilja stoji počinilac i namera, to nije viša sila. Takve zamene teza nas odvode od razumevanja problema i sankcionisanja počinioca, normalizuju nasilje i čine da se žene osećaju posramljeno, poniženo i izolovano.
Stajati iza svake napisane reči
Odgovornost novinara/ki i medija koji izveštavaju o nasilju nad ženama je ogromna.
Mnogo puta sam žrtvovala ekskluzivu da bih zaštitila silovanu devojku ili zlostavljanu ženu. Mnogo puta sam obijala pragove institucija da pomognem žrtvama, a da o tome slovo nisam napisala. Mnogo puta sam iskoristila poziciju novinara da pomognem nekom da reši problem – kaže Ivana Mastilović Jasnić koja ističe da žrtva uvek mora da bude na prvom mestu.
Milica Кravić Aksamit smatra da je odgovornost ogromna, ne samo kada se izveštava o takozvanim osetljivim temama već i kada je reč o svakoj napisanoj reči. Zato je važno poštovati smernice o etičkom izveštavanju.
To je jedini ispravan način da pišemo o temi koja, osobe koje su to iskusile neće ponovo retraumatizovati, koji će im sačuvati dostojanstvo i nas sa druge strane, poštedeti loše savesti. Znamo da je izveštavanje dobro, samo ako osoba koja je preživela nasilje se oseća dobro dok čita ili gleda izveštaj o tome.
Moć medija i odgovornost
Poštovanje etičkog kodeksa i smernica je važno jer svi imamo odgovornost u zajednici u kojoj živimo, a to posebno važi za medije koji imaju veliki uticaj na formiranje stavova i obrazovanje javnosti. U tom smislu, uloga medija je nezamenljiva, ali je i odgovornost srazmerna moći koju poseduju. Кada bi mediji uvek izveštavali odgovorno i vodili se novinarskim principima, bili bi važan saveznik suzbijanju nasilja prema ženama – kaže Mališić.
Sa druge strane, Ivana Mastilović Jasnić, koja je proživljavala priče svojih sagovornica i bila spremna da vrišti umesto njih, ističe da je od svake smernice i kodeksa važniji dogovor sa žrtvom i osećaj u stomaku.
Nikada ne smete uradite ništa što bi dodatno povredilo žrtvu i nikada ne smete da je ostavite prepuštenu samoj sebi. Ako se toga držite, ne možete da pogrešite. Ja nisam nikad! Morate učiniti sve da se bar s vama oseća sigurno, jer su mali izgledi da će joj taj osećaj pružiti institucije.
Milutin Jeličić Jutka je Ivanu Mastilović Jasnić tužio 40 puta, a Miroslav Aleksić pet-šest, čak i krivično. Nije se dvoumila oko Jutkinog predloga nagodbe da povuče optužbe pod uslovom da ona ukloni sve tekstove o njemu sa sajta.
Moji tekstovi će zauvek svedočiti o njegovim delima, ali i o tome da je prvi funkcioner u Srbiji optužen i osuđen za polno uznemiravanje. Jutka je osuđen za polno uznemiravanje Marije Lukić, ali ne i za ostale slučajeve i ostaje mi žal zbog toga zauvek.
Mališić smatra da su poslednjih godina napravljeni pomaci u izveštavanju o nasilju nad ženama zahvaljujući mnogim vodičima za medijsko izveštavanje, na primer u izdanju Autonomnog ženskog centra, i naporu pojedinih novinarki da se o nasilju izveštava odgovorno. Takođe, grupa Novinarke protiv nasilja kroz smerenice koje izdaju, bazu fotografija koje su stavile svima besplatno na raspolaganje, ali i sopstvenu novinarsku praksu prave važne iskorake kada je ova tema u pitanju.
Suštinske promene među populacijom i doživljavanjem fenomena rodno zasnovanog nasilja dogodiće se kada situacija bude obrnuta u medijima, pa nam medijsko nebo bude zatrpano informacijama o načinima pomoći, o propustima i sankcijama kada institucije naprave propust, o zakonima, o presudama – stav je Milice Кravić Aksamit.
Potvrdu da profesionalno, ali pre svega ljudski, radi svoj posao Ivana Mastilović Jasnić već ima.
Prve tri novogodišnje čestitke, u ponoć, već četiri godine stižu iz Brusa. Nije to mala stvar.