Кoliko patrijarhalne norme određuju stavove i ponašanje i koliko se teško menjaju, čak i kada se društveni i kulturni kontekst, u kom su nastale, promeni, pokazuje praksa nasleđivanja prema kojoj i dalje uglavnom muškarci nasleđuju imovinu. Кoliko se vremena i običaji menjaju i kakav je položaj žena danas po pitanju nasleđivanja svedoče priče i iskustva žena iz užičkog sela Potpeće.
Iako se poslednjih godina patrijarhalne norme u nasleđivanju menjaju i slabe, Ratomirka Jovanović iz Potpeća pamti i vremena kada su običaji bili odlučujući i podrazumevalo se da očevina pripada muškim potomcima.
Nekad je bilo potpuno normalno da se sestre odriču imovine, ne samo u korist brata, nego jednostavno odriču i onda normalno da naslede braća. Ako su bile samo sestre, onda su i one nasleđivale, ali ako imaju brata, pet sestara, a on jedan, onda će on dobiti sve, a one ostaju bez ičega. Ako je njihova majka unela imovinu u brak, tolerisalo se da ćerke dobiju deo toga. U drugim situacijama, gde ima braće, okolina bi osuđivala tu ženu, kao da je „uzela“ bratu, a ne da je uzela svoje – priča Ratomirka Jovanović predsednica Udruženje žena sela Potpeće.
Nije bio redak slučaj, što potvrđuju i iskustva žena iz ovog sela, da su se prihvatale dela tzv. majčevine, odnosno imovine koju je majka unela u brak, ali svakako smatraju da bi imovinu trebalo raspodeliti prema mogućnostima i potrebama svakog deteta.
Кo šta ima, treba da se prihvati. Da budu svi složni, da ima ko da te primi gde si se rodio, da i tebi dođu braća i sestre. Treba svako da ima svoje, da se zna gde se rodio i živeo, ako je negde otišao, da ima gde da se vrati, da ima ključ i kuću – smatra Dobrila Čolić iz Potpeća.
Кako utvrđeni patrijarhalni obrasci određuju ponašanja i stavove može se videti i iz konkretnih primera i iskustva žena.
Iako su po zakonu ravnopravni i žensko i muško dete. to je ostalo po tradiciji. Navešću vam samo svoj primer šta su mi savetovali svekar i svekrva kad je trebalo da pođem na ostavinsku raspravu. Priča je sledeća – Ti imaš dve ćerke, dobri su ti đaci, sutra će završiti neke dobre škole, udaće se i imaće neko imanje. Tvoj brat ima dva sina koji nisu završili neke škole i neka mu zemlje i nemoj da se prihvataš imovine. Iako mi ovde u Potpeću nismo imali Bog zna neko imanje. Moje mišljenje je da svako treba da se prihvati svog dela – iskrena je Radmila Marković iz Potpeća.
Iako u nasleđivanju vide korene neravnopravnosti i smatraju da bi imovina trebalo da bude podeljena i ženskoj i muškoj deci, za njih je mnogo bolnije što imanje i zemlju koju imaju nema ko da obrađuje jer mladi sve više odlaze iz ovih krajeva.
Video prilog možete pogledati ovde.