Žene se kao naslednice pojavljuju u podjednakom broju kao i muškarci, ali i podaci pokazuju da se 36% žena odreklo nasledstva u korist drugih, uglavnom muških srodnika, dok se ovog prava odreklo samo 19% muškaraca. Zašto je pravo na nasleđivanje važno, kako i šta žene u Srbiji nasleđuju i kako sve to utiče na ekonomski i društveni položaj žena – bile su teme seminara koji je Forum žena Prijepolja organizovao za žene u Zlatiborskom okrugu.
Posmatrajući nasleđivanje i položaj žena između zakonom garantovanih prava i tradicionalnih normi kroz istoriju, pomaci su vidljivi, ali su i običajni obrasci ponašanja i dalje prisutni.
Ranije je to bilo mnogo teže. Žena u selu nije mogla da pomisli da se prihvati nasledstva, ako se slučajno drzne da to uradi, to više niko sa njom iz porodice neće da govori, a kamoli da bude u dobrim odnosima. Jedino žene koje nisu imale braću, one su normalno nasleđivale delove imovine ili one žene čije su majke imale neki miraz koje su unele u brak , tolerisalo se da naslede taj deo. Dok su sadašnji roditelji promenili stavove i jednako tretiraju i žensku i mušku decu – priča Ratomirka Jovanović iz Potpeća.
Bojana Кostović iz Užica smatra da mi još uvek živimo u patrijarhalnom dobu u kom se podrazumeva da će muško dete naslediti svu imovinu.
Ukoliko imate situaciju da su u porodici dve sestre i brat, podrazumeva se da sve ide bratu. Кako se kod nas i dalje sve podrazumeva, žene ne prihvataju ono što im zakonski pripada iz mnogo razloga, ne razmišljajući šta to donosi kasnije njima i njihovoj deci – kaže Bojana.
Podela nasledstva prožeta je ne samo zakonskim već i različitim moralnim, porodičnim i društvenim situacijama. Moguće rešenje i uslov ravnopravnije raspodele je dogovor za života roditelja.
Jer to onda rešava jako veliki problem koji nastaje u našim porodicama gde čim dođe do deobe imovine, dođe i do raznih mimoilaženja. Tako da apel je prema roditeljima da sve podele na vreme kako misle da je pošteno i korektno, vodeći zaista računa o tome da svako dete ima pravo na nasledstvo – tvrdi Biljana Borisavljević Vasiljević iz Prijepolja.
Nerešeni imovinski odnosi prethodnih generacija, jedna su od realnih prepreka ravnopravne podele nasledstva sadašnjih generacija.
Da li je razlog bio novac ili skupe investicije da se to nije prevelo na vreme, pa onda ako zakasni jedna generacija, teško će se to kasnije rešiti jer ima sve više naslednika u budućim generacijama – podseća na problem Ljiljana Otašević iz Priboja.
Prema oceni Svetskog ekonomskog foruma po pitanju zakonske regulative i imovinskih prava žena i muškaraca, Srbija zauzima 39. mesto u svetu, međutim realna situacija govori drugačije.
Faktičko praktikovanje tih prava je daleko od toga da je u redu. Velika je razlika da li živite u gradu ili u selu. Ubedljivo je najteža pozicija žena na selu, čak 85% žena na selu nema nikakavu imovinu na svoje ime To govori o tome koliko smo mi odgovorni, koliko nama nedostaje zakonske politike da žene mogu upravljati sopstvenom imovinom ali različite kampanje kojima ukazujemo koliko je važno da jedni i drugi imaju imovinu – objašnjava trenerica na seminaru Biljana Maletin.