Imovina u Srbiji se najčešće stiče nasleđivanjem, a žene su vlasnice svake četvrte nekretnine i suvlasnice u osmini slučajeva zajedničke imovine u našoj zemlji. Jedan od ključnih razloga ovakvih podataka je još uvek u velikoj meri prisutna praksa da imovinu nasleđuju uglavnom muški potomci. O iskustvima i razmišljanjima na temu nasleđivanja razgovarali smo sa ženama iz Brodareva.
U ostavinskim postupcima u Srbiji, polovina naslednika su žene. Analiza odluka o nasleđivanju pokazuje da se 36% žena odreklo nasledstva, ili je dobilo zanemarljiv deo zaostavštine. S druge strane, samo 19% muškaraca se odreklo svog dela nasledstva. Iskustva žena po ovom pitanju su različita i uslovljena su porodičnom situacijom, ali i društvenim normama.
Moja iskustva kada je u pitanju nasleđivanje su pozitivna. Imam starijeg brata i kad su nam roditelji preminuli. nas dvoje smo se dogovorili i oboje prihvatili nasledstva i jako mi je drago zbog toga. Ja sam uzela deo majčevine, porodična kuća u kojoj sam rođena se vodi na nas dvoje, a očevine sam se odrekla u korist brata – kaže Nataša Bogdanović iz Brodareva.
Porodična situacija Rife Кapidžić Кadušić je nešto drugačija.
Igrom slučaja, u porodici nisam imala braće pa nam je bilo lakše da se podelimo. Nas je četiri sestre i sve smo se prihvatile nasledstva – priča Rifa.
U manjim sredinama je izraženo shvatanje koje decenijama opstaje da imovina ostaje „u porodici“ muškim potomcima, a da će ćerke svoju steći udajom.
Moje generalno mišljenje je da bi žene trebalo da se prihvataju nasledstva. Imam sina i ćerku, ali muž i ja ne delimo isto mišljenje. On je za to da sinu ostavi sve, a ja sam za to, i tako učim svoju ćerku, da se prihvati nasledstva, jer smatram da je to zajednička imovina i nema odvajanja na muško i žensko dete i sve se deli na pola – objašnjava Rifa.
Nataša ima dve ćerke i kako kaže, svakako će imovinu deliti na dva dela. Ono što već ima i što bude stekla u životu naslediće one na ravne časti.
Naravno da ću ih učiti da se bore za sebe za ono na šta imaju pravo, a to je da imaju pravo na izbor. Ne mislim da žena mora da prihvati nasledstvo, ili kako kažu „uzme od brata“ što mi jako smeta, jer ne uzima od brata već nasleđuje od svojih roditelja ili dede i babe. Takođe ih učim da se trude da steknu nešto svoje, što je jako važno, da bi znale da cene ono što su nasledile – ističe Nataša.
Osim materijalne imovine koju ostavljamo potomcima, jednako su važne i duhovne i kulturne vrednosti, moralne norme i shvatanja kojima ih učimo da bi buduće generacije stvorile i živele u ravnopravnijem društvu.
Video prilog pogledajte ovde.