U Srbiji se do imovine najčešće dolazi nasleđivanjem, a žene su vlasnice 40% od sve imovine stečene po ovom osnovu. Zašto je pravo na nasleđivanje važno, kako i šta žene u Srbiji nasleđuju i kako sve to utiče na ekonomski i društveni položaj žena – bile su teme seminara koji je Forum žena Prijepolja organizovao za žene u Zlatiborskom okrugu.
Podaci pokazuju da se u ostavinskim postupcima, žene kao naslednice pojavljuju u podjednakom broju kao i muškarci, ali i da se 36% žena odreklo nasledstva u korist drugih, uglavnom muških srodnika, dok se ovog prava odreklo samo 19% muškaraca.Mi smo uglavnom vaspitani da se to nasledstvo prenosi na mušku decu, međutim svako dete ima pravo, pogotovo žensko dete treba da ima nešto svoje i neku sigurnost – smatra Vojisava Кaradžić iz Priboja.
Vesna Rvović iz Prijepolja je mišljenja da pravo na nasledstvo podjednako imaju i braća i sestre, kao i da se odnos prema ovom pitanju drugačije posmatra u različitim krajevima Srbije. Marina Tucović iz Užica je jedna od žena koja se prihvatila nasledstva.
Moja situacija je bila pomalo specifična, jer u dogovoru sa bratom sam ja preuzela svu naslednu imovinu i uvek sam imala stav po tom pitanju. Imam dve ćerke i odgajam ih tako da svako ima pravo na nasledstvo nevezano za pol – kaže Tucović.
Zakoni u Srbiji uređuju imovinske i nasledne odnose i ravnopravno tretiraju žene i muškarce. U praksi, običajne norme i obrasci nasleđivanja i dalje idu u korist muškaraca koji dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima.
U svakoj državi postoje jaki pokazatelji, bez obzira na statističke podatke, pa po Zakonu smo ravnopravni i dosta toga se promenilo, postoje ti snažni markeri koji pokazuju dokle smo stigli. Imovina je jedna od tih stvari koja pokazuje da je običajno pravo jače nego zakoni. Običajno pravo po kome se žene odriču u korist braće ili nekih drugih muških srodnika delova imovine, pokazuju da su prisutne tradicionalne norme. I da su žene i dalje pritisnute tim normama da manje brinu o sebi i svojim potrebama i potrebama svoje porodice, nego o društvenim normama, porodičnim običajima i šta će drugi da kažu – objašnjava trenerica na seminaru Biljana Maletin.
Praksa pokazuje da žene i kada se prihvataju nasledstva, nasleđuju manji deo imovine u poređenju sa muškim srodnicima, pa tako i podaci Geodetskog zavoda pokazuju da žene najčešće poseduju parcele, ne veće od dva hektara. Neposedovanje imovine i ovakve prakse nasleđivanja dalje imaju efekte na rodnu ravnopravnost i položaj žena u društvu.
Nema uopšte dileme u društvu da je žena kod nas, bar u pogledu imovine na drugom mestu. Suština i život su takvi da prilikom nasleđivanja, opšta je pretpostavka, čak se i nameće kao neka moralna norma da je muškarac u porodici onaj koji nasleđuje imanje. Još uvek se kod nas koristi termin očevina iako je to imovina koju ste stekli sa majčine strane ili je majka učestvovala i radila na tom imanju – ističe advokatknja Milica Šljukić Pantović koja je učesnicama seminara govorila o pravu žena na nasleđivanje i imovinu u advokatskoj praksi.
Video prilog možete pogledati ovde