Zakoni u Srbiji koji uređuju imovinske i nasledne odnose ravnopravno tretiraju žene i muškarce. Međutim, od zakonskih normi jače su običajne patrijarhalne norme. Muškarci i dalje dominiraju među vlasnicima zemljišta i nepokretnosti, naročito u ruralnim područjima. Žene su vlasnice 25,6 % nepokretnosti u Srbiji i suvlasnice u 12,8% nepokretnosti u zajedničkoj svojini, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. U okviru projekta „Žene i nasleđivanje“, članice Foruma žena Prijepolja su razgovarale o iskustvima žena Čajetine kad je u pitanju nasleđivanje.
Poražavajuća je činjenica da se žene svesno odriču svojih imovinskih prava, posebno kada je reč o nasleđivanju u korist muških članova uže porodice a sve zarad mira u porodici, čak i zbog straha da će biti isključeni iz svih porodičnih tokova ako se usude da istaknu da imaju ista prava kao i muški članovi porodice. Nažalost, takva situacija se prenosi sa generacije na generaciju.
Najvažnije je to da žene treba da imaju nešto svoje, ali ne po cenu da se uzme nešto od brata. Po mom mišljenju bolje je da žene budu obezbeđene u kući u kojoj se udaju. Znači da u kući u kojoj žive i rade 10, 20 ili više godina, da imaju nešto svoje. Da ne bude nasledstvo samo suprugu ili da bude sve od svekra i svekrve, već da bude nešto i na ime žene koja provodi život u toj kući i radi – kaže Jelena Mitrović iz Čajetine.
Prema rezultatima poljoprivrednog popisa iz 2012. godine, samo 18,1% poljoprivrednog zemljišta je u vlasništvu žena, ali se uglavnom radi o parcelama manjim od 2 hektara.
Podaci takođe govore da je ovakav obrazac nasleđivanja, da muški potomci uglavnom dobijaju imovinu, prisutan kada je u pitanju raspodela roditeljske imovine i u tom slučaju žene se u skoro 50 odsto slučajeva odriču u korist svog brata, 13 odsto u korist sinova i samo 2 odsto u korist svojih ćerki – istakla je članica Foruma žena Prijepolja Ljubinka Ljujić Tomašević.
Zbog ovakve prakse, žene se često dovode u situaciju da nemaju imovinu, što ih čini ekonomski zavisnim od svojih partnera ili drugih članova porodice.
Znamo da imamo pravo na ravnopravno nasleđivanje. Postoji taj patrijarhalni obrazac, gde se žene odriču u korist braće. U nekim slučajevima je to dobro, a u nekim nije i to ne može da se posmatra generalizovano, nego se razlikuje od slučaja do slučaja, zavisi od životnih situacija. Mislim da ono na čemu treba insistirati i o čemu treba pričati jeste dogovor – kaže Jasmina Кostić iz Кrive Reke, dok Jelena Mitrović smatra da je lepo ostaviti muškom potomku u nasleđe kuću i imovinu ako imaju mogućnosti da obezbede i žensko dete, jer, kako kaže, ipak su to naša deca, bez obzira da li je u pitanju muško i žensko.
Praksa vezana za nasleđivanje takođe predstavlja problem sa efektima na rodnu ravnopravnost, jer mali broj žena stiče imovinu nasleđivanjem. Ekonomska zavisnost sama po sebi povećava rizik od doživljavanja nekog oblika nasilja.
Naš cilj jeste da ženama u Zlatiborskom okrugu, odnosno ženama koje žive i u seoskim sredinama, širimo priču koja je važna, a tiče se promene tih obrazaca ponašanja – dodaje Ljubinka Ljujić Tomašević.
Putem medija, edukacije žena i sastanaka Forum žena Prijepolja će u narednom periodu informisati širu javnost o ovoj osetljivoj temi koja zahteva posebnu pažnju upravo zbog patrijahalnih obrazaca. U cilju uspostavljanja rodne ravnopravnosti treba se suprotstaviti tradicionalnim, patrijahalnim obrascima i primenjivati zakonske norme u nasleđivanju.
Video prilog pogledajte ovde