Brojna istraživanja o iskustvu nasilja u porodici među ženama na selu pokazuju da su one, pored fizičkog i psihičkog, sve više izložene i ekonomskom nasilju. Žene na selu znatno ređe se odlučuju da prijave nasilje, a najčešći razlog je njihova ekonomska zavisnost od nasilnika. Narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže Narodne skupštine republike Srbije, saglasne su da se ekonomskim osnaživanjem žena na selu znatno može unaprediti njihova bezbednost.
Jedna od ključnih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je Ženska parlamentarna mreža nedavno predstavila u Priboju, jeste suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Međutim, problemi rodne ravnopravnosti i uopšte jednakosti u društvu ne rešavaju se samo kroz zakonski okvir, već je neophodno sagledati jednu širu sliku, s obzirom da živimo u izrazito patrijarhalnom društvu.
Mnogo žena, na žalost, misli da je jedna od njenih uloga da ćuti i da trpi. Ne. Ovaj Zakon upravo, kroz Zakon o zabrani diskriminacije uz ostale zakone koji tiču zabrane nasilja u porodici, vrlo jasno daje jedan okvir koji nije dovoljan ukoliko žene na selu i dalje trpe nasilje i nisu, možda, dovoljno informisaneo tome šta su njihova prava – kaže narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
Narodna poslanica iz Priboja Milanka Jevtović Vukojičić smatra da protiv nasilja moramo da se borimo i zakonskim i represevnim merama.
Nasilje postoji i to je činjenica. Žrtva mora da se zaštiti. Dužnost je svakog od nas da prijavi nasilje i pomogne tim ženama. Ono po čemu se opština Priboj razlikuje od svih drugih opština Zlatiborskog okruga je upravo to što ima prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja, koje žrtvama pruža psiho socijalnu i pravnu podršku i pomoć – kaže narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić i ističe da je nasilje jedan začarani krug iz koga žene teško izlaze, a jedan od razloga zašto se žene teško odlučuju da prijave nasilje je ekonomska zavisnost.
Seoske žene malo su veoma prisutne u medijima.
Te žene su na neki način nevidljive. One ne učestvuju u tom društvenom saobraćaju, nemaju društvene mreže, njih niko ne vidi i ne čuje. I zato je velika odgovornost na lokalnim samoupravama da ih locira i prepozna i na kraju da im pomogne – istakla je Dunja Simonović Bratić.
Zajednički zadatak Ženske parlamentarne mreže, lokalnih samouprava i tela koja se bave pitanjem rodne ravnopravnosti je da se radi na ekonomskom osnaživanju žena na selu.
Svaka lokalna samouprava odlično poznaje konfiguraciju svog terena, dobro poznaje sastav svog stanovništva u seoskom području, odlično zna koji je to broj stanovnika i koje su starosne dobi. Znači lokalna samouprava je ta koja mora da predvidi načine i mehanizme za pomoć i podršku ženama u cilju njihovog ekonomskog osnaživanja – smatra Milanka Jevtović Vukojičić.
Slično razmišlja i Nataša Mihailović Vacić.
Ekonomski nezavisna žena će pre prijaviti nasilje, jer ima svest o tome. Da bismo dobili ekonomski nezavisnu ženu ona mora da bude što obrazovanija, dakle, obrazovanje je ključ – ističe Nataša.
Dunja Simonović Bratić kaže da je mnogo lakše pomoći ženama u manjim seoskim sredinama, iako se one ređe odlučuju da prijave nasilje.
Zna se koje su to žene, zna se koja su to domaćinstva i u tom smislu lokalna zajednica mora da ide korak ispred. Sada ima zakon koji može da joj pomogne i mislim da tim ženama mora da se pomogne, ali bukvalno na dnevnom nivou, a ne da se čeka neka direktiva – mišljenja je Dunja Simonović Bratić.
Iako država nudi brojne subvencije za ekonomsko osnaživanje žena na selu, činjenica da veoma mali broj seoskih žena ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na svoje ime to onemogućava. Ipak, pomoć im je svakako potrebna.
Na svima nama, kao društvu, je da se bavimo ženam na selu, jer one jesu označene kao vrlo ranjiva grupa. Neophodno je što je više moguće prepoznavanja njihovih potreba na lokalu i uključivanja politika koje će da obuhvate žene na selu – zaključuje Nataša Mihailović Vacić.
Кampanja i podizanje svesti o tome da je nasilje krivično delo, da će nasilnik biti kažnjen i da će prema njemu biti preduzete mere po principu sad i odmah, da se neće odugovlačiti sa sudskim postupkom već će se žrtvi porodičnog nasilja odmah pružiti zaštita – informacije su koje treba da budu dostupne svim ženama bez obzira gde one žive, poruka je narodnih poslanica, članica Ženske parlamentarne mreže.
Video prilog pogledajte ovde.