Procenat postupanja u individualnim slučajevima diskriminatora koji su izvršili neki oblik diskriminacije žena je oko 80 odsto, a kada su u pitanju generalne preporuke organima javne vlasti taj procenat je veći od 90, podaci su koje je na Međunarodnoj konferenciji „Snažna žena – snažno selo“ iznela Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković.
Pomaka u rešavanju problema kada je u pitanju neki oblik diskriminacije ženama ima samim tim što se o tome priča. Nekada se o nasilju ćutalo, a danas imamo jedan ozbiljan broj prijavljenih slučajeva nasilja nada ženama što ne znači da ga ranije nije bilo više, smatra Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Pričamo o ekonomskim problemima i socijalnim koje nismo rešili uprkos činjenici da su napravljeni brojni pomaci. Naša nadležnost je da rešavamo individualne slučajeve diskriminacije. Procenat postupanja u individualnim slučajevima diskriminatora koji su izvršili neki oblik diskriminacije nad ženama je oko 80 odsto, a kada su u pitanju generalne preporuke organima javne vlasti taj procenat je veći od 90. Međutim, to ne treba da nas uljuljka, jer pred nama je još uvek prilično puno posla – smatra Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
U Srbiji zemlju u svom vlasništvu ima samo 16 odsto žena, a kuću samo 12 odsto. Poverenica ističe da su to i dalje poražavajući statistički podaci uprkos izmenjenim propisima oko upisa u katastar i oko registracije gazdinstava koji su ranije ograničavali da muž i žena budu upisani kao vlasnici pa je većina bila registrovana na muškarce.
Imamo pomaka i u tom delu koji se odnosi na zakonska rešenja, izrađene strategije i akcione planove. Ali to nikako nije dovoljno. Najteže je menjati uvreženu kulturu koju mogu samo ljudi da promene, a glavni problem je to što žena nije osnažena i što je za nju najbitnije šta će misliti selo, grad ili mesto u kome živi o njenim postupcima i da se teško izlazi iz tog okvira koji otežava život i ženama i muškarcima – kaže Brankica Janković.
Ženama savetuje sledeće.
Žena treba da uzme život u svoje ruke i da se ne obazire na očekivane rodne uloge niti da sebe dovode u lošiji položaj samo zato što hoće da ispune tuđa očekivanja, poput pitanja nasleđivanja. To nije do propisa već do našeg odnosa prema nama samima. Žene se odriču nasleđa zato što smatraju da je to najispravnije i najmoralnije. One misle da je pitanje morala ako će se odreći imovine u korist brata. Naravno da nije. Većina žena to radi samo zbog toga što oseća da je pod pritiskom, odnosno prinuđena je da se odrekne imovine da ne bi bila prokazana kao neko ko se ne drži naše tradicije – zaključuje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
Uprkos Ustavu, zakonima, strategijama i akcionim planovima oko 50 procenata žena na selu je nezaposleno što znači da nemaju ni socijalno, ni penzijsko ni zdravstveno osiguranjnje, kaže Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Sistemskog rešenja koji bi u znatnoj meri unapredio njihov položaj još uvek nema.
Dvodnevnu Međunarodnu konferenciju „Snažna žena – snažno selo“ Forum žena Prijepolja organizovao je u saradnji sa ambasadom Australije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, Agencijom ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji i Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
Video prilog pogledajte ovde.