Izazovi sa kojima se susreću seoske žene u celom svetu su slični, ali su različiti modeli njihovog osnaživanja i delovanja, ocenjeno je na panelu Položaj žena na selu – socijalni i ekonomski aspekt, koji je održan u okviru dvodnevne međunarodne konferencije „Snažna žena-snažno selo“.
Razlike između gradske i seoske populacije su velike i vidljive u svim oblastima, od zdravstvenog, obrazovnog i socijalnog sistema, do procesa odlučivanja i učešća u prosecu donošenja odluka, istaknuto je na panelu posvećenom položaju žena na selu. U Srbiji seoske žene čine 86 odsto pomažućih članova u domaćinstvima, iako u svom vlasništvu zemlju ima 16 odsto, a kuće samo 12 odsto žena.
Oko 50 procenata žena na selu se vodi kao nezaposleno što znači da nemaju ni socijalno, penzijsko ni zdravstveno osiguranje. A imamo Ustav, sve moguće zakone, strategije, akcione planove. Ja se svakog dana pitam šta sa nama nije u redu i koja su nam sistemska rešenja, ali ih još nisam našla. To mora biti zaista neko sistemsko rešenje da značajno unapredi položaj žena na selu – istakla je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije Brankica Janković.
Sabina Talović iz udruženja Bona Fide iz Pljevalja kaže da žene čine više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva, dok je u njihovom vlasništvu samo dva odsto zemlje, a od ukupne poljoprivredne proizvodnje dobijaju jedan odsto.
Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim sredinama, moramo istaći činjenicu da žene na selu doprinose smanjenju gladi i siromaštva u svetu čime i dobijaju ključni značaj u agendi održivog razvoja do 2030. godine – zaključila je Talović.
Na panelu, kome su prisustvovale i aktivistkinje iz civilnog sektora i žene iz seoskih područja opština Prijepolje, Priboj i Nova Varoš, rečeno je da u zvaničnim dokumentima kvaliteti, veštine i znanja seoskih žena nisu prepoznati.
Mislim da bi svaka žena koja živi na selu bila izuzetna menadžerka, s obzirom na to sa koliko zadataka u toku dana barata bez odmora, uz to da taj rad nije nigde vidljiv. Čini mi se da mi moramo da radimo više na tome, pored toga da menjamo politike i trudimo se da radimo na otklanjanju prepreka koje dovode do toga da vi ne možete da se dalje osnažujete, i da osvetlamo to koliko vi znate i doprinosite ovom društvu – rekla je predstavnica Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji Olja Janković Leković uz napomenu da su seoske žene strateškinje budućnosti.
Sada je veoma važno da postoje grupe žena sa sela koje se okupljaju da rade zajedno, lokalne inicijative, žene koje žele da se čuju i da podignu glas o određenim problemima. To nam omogućava da se bavimo pitanjima bezbednosti u društvu, da im damo mogućnost da budu ekonomski snažnije – izjavila je ambasadorka Australije za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru Rut Stjuart.
Žene iz Priboja uspele su da se okupe i osnuju udruženje, u okviru koga se već nekoliko godina uspešno zalažu za poboljšanje položaja žena na selu.
Seoske žene su snažne same po sebi, snažnije od mnogih. Samo tu nit iz njih treba izvući, da ih učinimo vidljivijim, slobodnijim, a prvenstveno da sebi naprave lakši život na selu – istakla je Malina Stanojević iz pribojskog Udruženja žena „Sačuvajmo selo“.
Osim ovog, održana su još dva panela, posvećena problemu nasilja nad ženama iz ruralnih područja i vidljivosti seoskih žena u medijima.
Najznačajniji događaj u dosadašnjem radu, dvodnevnu međunarodnu konferenciju „Snažna žena – snažno selo“, Forum žena Prijepolja organizovao je u saradnji sa ambasadom Australije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji i Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
Video prilog sa panela pogledajte ovde.