Prema Zakonu o budžetskom sistemu, svi budžetski korisnici na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou su do 2020. obavezni da u svoje finasijske planove uključe principe rodne ravnopravnosti. Analizirali smo dokle su u tom procesu stigle opštine i gradovi u okruženju.
Lokalne samouprave su u skladu sa Zakonom bile obavezne da od 2016. godine počnu sa uvođenjem rodne perspektive kroz usvajanje Planova postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja u postupak pripreme i donošenja budžeta.
To znači da odluče u koje će konkretne programe u koje ulažu sredstva integrisati pitanja rodne ravnopravnosti. Do 2020. bi trebalo da budu integrisana u sve programe. Na republičkom i pokrajinskom nivou je uključeno 56 institucija koje rade u više programa, ali lokalne samouprave kasne u ovom procesu. Neke su započele, na primer, Nova Varoš već nekoliko godina, neke nisu uvele rodne ciljeve ni u jednu aktivnost. Neke lokalne samouprave će ove godine obuhvatiti šest, sedam programa i verujem da ćemo do sledeće godine imati neke rezultate, bar u ovim najvažnijim oblastima kao što su lokalno –ekonomski razvoj, poljoprivreda, socijalna zaštita, obrazovanje…, objašnjava koautorka Priručnika za rodno odgovorno budžetiranje Aleksandra Vladisavljević.
U opštinama i gradovima u našem okruženju koje smo analizirali, u ovom procesu najdalje je stigla Nova Varoš. Prvi Plan je donesen 2018. godine u kom je doprinos unapređivanju rodne ravnopravnosti analizirala i merila u okviru dva programa opštinske uprave: Lokalno – ekonomski razvoj i Razvoj sporta i omladine. Jedna su od retkih opština koje su već donele Plan za 2020. godinu kojim je uvođenje rodne komponete planirano u osam programa tri budžetska korisnika: Lokalno ekonomski razvoj, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, socijalna i dečja zaštita, razvoj sporta i omladine, razvoj kulture i informisanja i primarna zdravstvena zaštita.
Opština Tutin je takođe 2018. donela prvi Plan postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kojim je obuhvatila mere aktivne politike i zapošljavanja u okviru programa Lokalno ekonomski razvoj i program Razvoja sporta i omladine. Кoliko sredstva opredeljena budžetom u ovim oblastima odgovaraju na potrebe muškaraca i žena meriće i u 2019. godini.
Opština Priboj je rodne ciljeve i indikatore predvidela u okviru programa razvoj kulture i informisanja kroz sredstva opredeljena Gradskoj biblioteci počev od ove godine.
Opština Sjenica za sada nema rodnu komponentu u svom budžetu, a Plan postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja je tek u izradi. U sličnoj situaciji je i uprava grada Кraljeva koja takođe kasni sa procesom uključivanja rodne perspektive u programe budžeta i još uvek nije usvojila Plan koji je u pripremi.
Grad Novi Pazar i Užice, kao i opština Prijepolje nisu ni počeli uvođenje rodno odgovornog budžetiranja i nemaju usvojene Planove za ovu budžetsku godinu.
Tu postoji potreba da se pomogne lokalnim samoupravama da se malo krene u tom smeru, možda nemaju dovoljno informacija, možda ne znaju kako, ali suštinski to je obaveza Odeljenja za finansije u saradnji sa mehanizmima za rodnu ravnopravnost u toj lokalnoj zajednici. Od lokalnih samouprava se očekuje da prepoznaju gde su ti džepovi neravnopravnosti u njihovim zajednicama i da kroz ono što već finansiraju realociraju sredstva da bi rešili taj problem, ističe Aleksandra Vladisavljević.
Generalno mišljenje predstavnika odeljenja za budžet i finansije ovih gradova i opština je da se lokalne samouprave još uvek uhodavaju u proces planiranja programskog budžeta i da postoji previše pokazatelja čije bi efekte trebalo pratiti i da to zahteva uključivanje i saradnju svih u opštinskoj upravi i institucija koje se finasiraju iz budžeta.